Danas smo suočeni sa izazovima koji su zastrašujući pre svega zbog našeg nerazumevanja prošlosti, i zbog straha od budućnosti. Pred nama su četvrt veka od Srebrenice, i četvrt veka od Oluje. Pred nama je nastavak pandemije. Pred nama je kriza javnih finansija. Pred nama je, i za nama je Kosovo. Umesto da pokušamo da razumemo svet oko sebe, da razumemo nas same, da se pomirimo sa susedima i sa samima sobom, mi razbijamo jedni drugima glave, a da nemamo nijedan jasan, razuman odgovor na bilo koje važno pitanje prošlosti i budućnosti. Predsednik Srbije pobegao je iz Srbije u Pariz i Brisel kako bi saopštio da nije u stanju da donese bilo kakvu odluku koja vodi pomirenju i zajedničkoj budućnosti, ne samo sa susedima, nego i samima sa sobom. Pred Evropom okrivljuje Rusiju, pred Rusijom Evropu i SAD, ujedno i celo svoje građanstvo, i ono koje, neodogovorno pred nasleđem prošlosti i izazovima budućnosti, oponaša njegove stavove i postupke. Ako ne prihvatimo političku i moralnu odgovornost za Srebrenicu, nećemo biti u stanju da budemo solidarni sa žtvama Oluje, i sa svima onima koji se osećaju beznadežno poniženi i poraženi. Naši susedi su nam  najbliži saveznici u razvijenom svetu koji nema vremena ni snage, niti interesovanja, za sve naše stvarne i izmišljene razlike.